Prekršaji su društveno-opasna dela kod kojih je stepen društvene opasnosti niži nego kod krivičnih dela, zbog čega su i prekršajne sankcije znatno blaže od krivičnih sankcija.
Ono glavno što razlikuje jedan prekršajni postupak od krivičnog postupka je činjenica da prekršajni postupak znatno kraće traje i manje je formalan. Takođe, prekršaja je daleko više nego krivičnih dela. Oni se dešavaju svakodnevno. To je jedan od razloga zbog čega su državni organi pretrpani prekršajnim predmetima – kako policija, tako i sud. U takvoj jednoj opštoj situaciji, često se dešavaju greške, pa i okrivljeni koji su zaista učinili prekršaj na kraju bivaju oslobođeni od odgovornosti.
Pored okrivljenog, tj. lica protiv kog se vodi prekršajni postupak, učesnik u prekršajnom postupku je i oštećeni, tj. lice koje je oštećeno određenim prekršajem.
Angažovanje advokata u prekršajnim postupcima od strane oštećenog je poželjno radi preduzimanja radnji koje će obezbediti maksimalnu moguću satisfakciju tog oštećenog. Po okončanju (preporučuje se) prekršajnog postupka, ali i tokom njegovog trajanja, oštećeni može pokrenuti parnični postupak za naknadu štete protiv osuđenog za prekršaj ukoliko ta šteta nije otklonjena ili je samo delimično otklonjena.