Dana 16.01.2022. godine u Republici Srbiji održava se referendum na kom će se građani izjašnjavati da li su za ili protiv Akta o promeni Ustava RS, koji je donet 2006. godine.
Ovaj Akt sadrži 30 amandmana, koji su utvrđeni na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine održanoj dana 06.09.2021. godine, a koji se iskučivo tiču pravosuđa zbog čega je i obavezno njihovo potvrđivanje na referendumu.
Smisao ovih izmena jeste da se sudijska funkcija u još većoj meri učini nezavisnom, kao i da se javno tužilaštvo učini samostalnijim u svom postupanju na svim nivoima svoje hijerarhijske strukture, a što predstavlja još jedan od uslova u procesu priključenja Evropskoj uniji.
Konkretno, ukoliko Akt o promeni Ustava bude potvrđen na referendumu, neće više važiti ustavna odredba da ,,lice koje se prvi put bira za sudiju, bira se na tri godine”, već će sudijska funkcija biti stalna bez obzira da li je reč o prvom izboru.
Takođe, Narodna skupština više neće vršiti izbor sudija, već će to činiti isključivo Visoki savet sudstva, čiji nov način izbora članova ukazuje da je politički uticaj smanjen u odnosu na prethodno rešenje. Naime, Visoki savet sudstva ima 11 članova. Od 11 članova, 6 biraju sudije, a preostalih 5 članova iz reda istaknutih pravnika bira Narodna skupština. Predsednika Visokog saveta sudstva biraju samo članovi – sudije, a potpredsednika biraju samo članovi – istaknuti pravnici. Prema tome, odnos 6:5 ukazuje da sudijski članovi imaju većinu u odnosu na članove koje bira Narodna supština. Međutim, pravilo da se odluke donose glasovima najmanje osam članova Visokog saveta sudstva opet umanjuje sudijsku nezavisnost obzirom da su im potrebna još 2 glasa članova – istaknutih pravnika, koje bira Narodna skupština kako bi se uopšte mogla doneti odluka.
S druge strane, nešto je drugačija situacija kada je u pitanju javno tužilaštvo. Naime, javne tužioce bira i razrešava Visoki savet tužilaca. Ovaj organ, takođe, ima 11 članova. Od 11 članova, 5 biraju javni tužioci, 4 bira Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika, dok su preostala 2 člana tzv. članovi po položaju i to su vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe. Predsednika Visokog saveta tužilaca biraju članovi – javni tužioci, dok potpredsednika biraju članovi koje bira Narodna skupština.
Obzirom da vrhovnog javnog tužioca i ministra nadležnog za pravosuđe, kao i sve druge ministre koji ulaze u sastav Vlade bira Narodna skupština, može se reći da ova dva člana po položaju donekle omogućuju veći politički uticaj prilikom odlučivanja na sednicama Visokog saveta tužilaca, tako da bi za razliku od situacije sa Visokim savetom sudstva, ovde odnos bio 5:6 u korist članova koje bira Narodna skupština. Međutim, činjenica da vrhovnog javnog tužioca bira Narodna skupština, ali na predlog Visokog saveta tužilaca posle javnog konkursa, da predsednika Visokog saveta tužilaca biraju isključivo članovi – javni tužioci, kao i da se odluke donose glasovima najmanje osam članova Visokog saveta tužilaca umanjuje taj politički uticaj, te svakako predstavlja bolje od prethodnog rešenja.
Preostale izmene su terminološke prirode. Umesto trenutno važećih termina javni tužilac, zamenik javnog tužioca, Državno veće tužilaca i Vrhovni kasacioni sud, koristiće se termini glavni javni tužilac, javni tužilac, Visoki savet tužilaca i Vrhovni sud.
Kako će pravosuđe izgledati ukoliko Akt o promeni Ustava bude potvrđen na referendumu, ostaje da se vidi u praksi. Ono što se sa sigurnošću može tvrditi, jeste da su izmene bolje od trenutnih ustavnih pravila o pravosuđu, ali nezavisnost sudija, kao i samostalnost javnog tužilaštva još uvek nisu potpune obzirom da je za odluku potrebno najmanje osam glasova članova Visokog saveta sudstva odnosno članova Visokog saveta tužilaca, pa članovi – sudije (šest članova) odnosno članovi – javni tužioci (pet članova) i dalje ne mogu u potpunosti sami da odlučuju o izboru, prestanku funkcije i položaju sudija odnosno javnih tužilaca. Takođe, odgovarajućim zakonima će morati da se uredi izborni postupak i pravila ko uopšte može biti kandidat za izbor, tako da se u nedostatku ove regulative još uvek ne mogu svi aspekti ovih promena adekvatno sagledati.
Jasno je. Ali šta se dešava ako se 4 istaknuta pravnika ne izaberu od strane Narodne Skupštine, I zašto je za njihov izbor neophodna 2/3 većina poslanika? To je onda zadatak Komisije od 5 člana, koji po položaju čine njen sastav, a koje bira Narodna skupština. Možda grešim?
Obzirom da je 2/3 uglavnom nemoguće ostvariti, Narodna skupština je ovim izmenama i formalno obesmišljena. Tako će i biti sve dok se ne uvede sistem u kom će svaki okrug srazmerno svom broju stanovnika birati svoje predstavnike u Narodnoj skupštini.